Pitanje "Koliko važi dobitan tiket?" vodi kroz čitav put jednog tiketa. Kvota je cena jedne opklade, a tiket spaja nekoliko ovakvih cena. Ceo put od broja na ekranu do isplate u ruci ima nekoliko jasnih faza. Prvo treba shvatiti kako se računaju kvote, zatim koliko važi dobitan tiket i konačno kako teče isplata. Obavezni porez na dobitke se obračunava pre isplate.
Svaka kvota pokazuje koliko novca se vraća za jedan dinar uloga. Kvota dva znači dvostruki povraćaj, računajući i vraćeni ulog. U kvoti stoji takođe ocena šanse: što je broj veći, utoliko je i ishod ređi. Kvote kladionica nisu poštene procene, jer u njih je ugrađena provizija. Usled toga zbir šansi svih ishoda prelazi sto procenata. Marža ne bude ista za svaku ponudu. Upoređivanje ponuda pre uplate zato ima smisla, jer i mala razlika od samo par stotih na duge staze postaje pravi novac.
Pravilo je jednostavno: zbirna kvota se računa proizvodom kvota svih parova. Tri para sa kvotom od dva daju zbirnu vrednost osam. Mogući dobitak je uplata pomnožena ukupnom kvotom. Sledi pitanje kako se računaju brojevi pre meča. Stručni tim u kladionici ocenjuje izglede svakog ishoda, pa ugrađuje proviziju i izbacuje broj. Brojevi kasnije se pomeraju čim stigne mnogo uplata za jednu stranu. Na tiketu se vidi odmah vrednost iz trenutka uplate, i ona ostaje nepromenjena do kraja.
Množenjem kvota svih parova. Tri para po kvoti dva daju osam, a mogući dobitak je ulog pomnožen tim brojem.
Nije ista. Marža ulazi u svaku kvotu, ali njena visina se razlikuje od ponude do ponude, pa razlika od nekoliko stotih vremenom postaje pravi novac.
Pre uplate, kao iznos namenjen zabavi. Kada uplate počnu da rastu zbog vraćanja gubitaka, vreme je za pauzu, a dnevni limit na nalogu pomaže.
Pre marže oko deset posto. Kombinovanje parova brzo podiže kvotu, ali šansa pada još brže, a ograničenje najvećeg dobitka može da skrati iznos.