Питање "Да ли је бакара игра среће?" тражи поглед без илузија. Око бакаре кружи више прича него око било које друге карташке игре: о низовима са табле, о системима за улагање, о бројању карата у кутији. Већина њих обећава оно што правила не дају. Игра је кратка и јасна, а њену цену одређују избор опкладе и дужина игре, а не систем.
Да ли је бакара игра среће? Јесте, скоро сасвим: играч бира једино опкладу, а остало одређују карте и правила за трећу карту. Вештина се своди на избор опкладе са најмањом предношћу куће, а то је банкар, упркос провизији. Може ли се победити бакара дугорочно? Не, јер кућа има предност на свакој опклади, а ниједан низ улога је не мења. Једно вече играч може да заврши у плусу, али само уз срећу.
Кућна правила бакаре нису свуда иста, а ситне разлике мењају цену игре: провизија на банкара, исплата за нерешено од осам или девет према један, број шпилова у кутији и минимални улог. Неки столови не наплаћују провизију, али зато банкарову победу са шест плаћају само пола. Та правила стоје на столу или у опису игре, и треба их прочитати пре првог улога, јер се разлика види тек после много руку.
Није. Висина провизије разликује се од казина до казина, а неки столови је не наплаћују, али победу банкара са шест плаћају упола.
Не говори. Карте и правила вучења одређују сваку руку изнова, па запис претходних исхода остаје само податак о прошлости.
Не поуздано: бакара је готово чиста игра среће, па повећавање улога после губитка само продужава игру, а предност куће остаје иста.
Не може. Кућа има предност на свакој опклади, а ниједан редослед улога не мења тај рачун; плус у једној вечери долази само од среће.